Savremeno projektovanje kuća: kako danas nastaje projekat

Savremeno projektovanje kuće počinje od parcele i plana, a ne od fasade. Kuća se postavlja prema suncu i dvorištu, raspored se deli na dnevnu, noćnu i pomoćnu zonu, a forma i materijali proveravaju se u 3D modelu pre nego što se krene u dokumentaciju za dozvolu. Energetski razred se rešava od prve skice, kroz oblik kuće, omotač i zaptivenost, a ne izborom grejanja.

U nastavku je redosled kojim u birou radimo projekat kuće i odluke koje u svakoj fazi najviše utiču na to kako će se u kući živeti.

Odakle počinje projekat savremene kuće?

Projekat počinje od onoga što plan dozvoljava na parceli. Informacija o lokaciji, koju opština izdaje u roku od 8 dana (čl. 53 Zakona o planiranju i izgradnji), navodi namenu, spratnost, indekse zauzetosti i izgrađenosti, građevinsku liniju i udaljenja od međa. Tek u tim granicama ima smisla crtati. Ako plac tek birate, analiza parcele proverava šta na njemu može da se gradi pre prve skice.

Drugo polazište je program, odnosno projektni zadatak. Koliko vas živi u kući danas, a koliko za deset godina? Da li neko radi od kuće, treba li soba u prizemlju za roditelje, koliko automobila parkirate i šta očekujete od dvorišta? Dobar program je kratak spisak potreba, ne spisak prostorija. Iz njega arhitekta izvodi kvadraturu, broj etaža i odnos kuće prema dvorištu.

Kako orijentacija prema suncu određuje raspored?

Dnevna zona i glavna terasa okreću se ka jugu ili jugozapadu i dvorištu, spavaće sobe ka istoku, a ostava, tehnička prostorija, stepenište i garaža ka severu. Prostorije u kojima se provodi najviše vremena tako dobijaju svetlo tokom celog dana, a pomoćni prostori postaju tampon prema hladnijoj strani.

Sunce je u Srbiji u podne leti na oko 67–70° iznad horizonta, a zimi na samo 21–24°. Zato prepust od oko jednog metra iznad južnog staklenog zida visine 2,2 m leti drži staklo u senci, a zimi propušta sunce duboko u prostoriju. Na kući sa drvenim elementima u Paraćinu tu ulogu ima ravni krov sa širokom strehom.

Zapadna fasada je teža: nisko popodnevno sunce ne zaustavlja horizontalni prepust, pa se tu predviđaju spoljne žaluzine ili manji otvori. Na uskim placevima orijentaciju često diktira ulica, pa se kompromis traži u rasporedu otvora, a ne u okretanju cele kuće. Isto važi za gotov projekat iz kataloga projekata kuća, koji se prilagođava parceli.

Otvoren plan: kada ima smisla, a kada ne?

Otvoren plan ima smisla kada dnevna zona dobija svetlo sa više strana i kada u kući postoji bar jedna soba koja se zatvara; ako se u kući mnogo kuva ili neko radi od kuće, bolja je kuhinja koja može da se zatvori. Otvoren plan spaja dnevni boravak, trpezariju i kuhinju u jedan prostor i danas je polazna tačka za većinu porodičnih kuća. Prostor dobija svetlo sa dve ili tri strane, deluje veće nego što jeste, a iz kuhinje se vide i dnevna soba i dvorište.

Slabosti otvorenog plana su mirisi, buka i akustika. Zato traži napu sa odvodom napolje, ostavu uz kuhinju i bar jednu zatvorenu sobu u dnevnoj zoni za rad ili goste. U Vili Horizont kuhinja se od dnevnog boravka odvaja velikim dvokrilnim vratima: otvaraju se kad dođu gosti, a zatvaraju dok se kuva.

U Stalać Rezidenciji dnevni boravak je dvostruke visine, sa galerijom i panoramskim prozorima. Takav prostor ima smisla samo uz podno grejanje i dobro zaptiven omotač. U suprotnom se topao vazduh skuplja pod plafonom, a u zoni boravka ostaje hladno.

Zašto savremena kuća ima svedenu formu?

Kompaktan volumen sa malo istaka i uglova ima manje fasade i krova po kvadratu stambenog prostora. To znači manje gubitke toplote, manje detalja koji mogu da procure i jednostavniju gradnju. Zato je svedena forma prva i najjeftinija energetska mera.

Karakter se onda gradi materijalom i ritmom otvora: dva ili tri materijala, poravnati prozori, skriveni oluci i slivnici. Na Stalać Rezidenciji to su beli malter i sivi beton, a na kući u Paraćinu bela fasada i vertikalni drveni elementi.

Minimalizam u enterijeru traži više mesta za odlaganje, ne manje. Ugradni ormani, ostava i garderoba crtaju se već u osnovi, jer se bez njih prazan prostor brzo popuni stvarima koje nemaju gde.

Čemu služe 3D model i BIM u projektu kuće?

3D model pokazuje kuću pre nego što postoji: proporcije, odnos prema terenu i susedima, materijale i senke u različito doba dana. Najkorisniji je u fazi idejnog rešenja, kada izmena znači nekoliko sati rada, a ne novi krug dokumentacije ili prepravku na gradilištu. 3D vizualizacija eksterijera ulazi u pakete Standard i Premium; sadržaj svih paketa je na stranici usluge projektovanja.

BIM (informaciono modelovanje objekta) znači da se kuća crta kao jedan model sa podacima o zidovima, pločama, otvorima i materijalima. Osnove, preseci, fasade i predmer izvode se iz istog modela, pa pomeren prozor u osnovi odmah menja i fasadu i presek. Za investitora to znači manje neslaganja među crtežima i tačniji predmer. Za konstrukciju i instalacije znači da se proboji, vertikale i visine plafona usklađuju pre gradilišta. Za kuće BIM model nije rutinski deo projekta; izrađujemo ga na zahtev, kao posebnu stavku ponude.

Dokumentaciju predajemo štampanu i u PDF i DWG formatu, a 3D model na zahtev.

Kako se u projektu rešava energetska efikasnost?

Energetska efikasnost se rešava redom: prvo forma i orijentacija, zatim omotač, pa tek onda sistemi. Omotač znači neprekinutu termoizolaciju bez termičkih mostova na serklažima, pločama terasa i špaletama, stolariju sa troslojnim staklom i zaptivenu kuću. Tek na takvom omotaču toplotna pumpa i rekuperacija daju pun efekat.

Kuća sa drvenim elementima u Paraćinu projektovana je u energetskom razredu A, sa toplotnom pumpom vazduh-voda, podnim grejanjem i rekuperacijom. Stalać Rezidencija je u razredu A+ i ima fotonaponske panele u krovu i sistem za kišnicu. Paneli imaju smisla kada deo krova bez senke gleda ka jugu; na ravnom krovu postavljaju se na nosače pod nagibom.

Elaborat energetske efikasnosti je deo PGD-a i ulazi u sva tri paketa. Više o materijalima i sistemima grejanja pročitajte u tekstu o energetski efikasnim kućama.

Kako projektovati kuću koja prati promene u porodici?

Fleksibilnost se planira u osnovi, ne naknadno. Najviše vrede tri odluke. Prva je soba u prizemlju uz kupatilo, koja danas služi za rad ili goste, a kasnije za roditelje ili za godine kada stepenište postane prepreka. U Vili Horizont upravo je tako predviđena. Druga su pregradni zidovi između dečjih soba bez instalacija i nosivih elemenata, da se sobe kasnije mogu spojiti ili podeliti. Treća su instalacije sa rezervom.

Za pametnu kuću u projektu je važnija infrastruktura od uređaja: mrežni kablovi do svake sobe, razvodni orman sa rezervom, cev od krova do tehničke prostorije za buduće panele i priključak za punjač automobila uz parking. Uređaji zastarevaju, a kablovi u zidu ostaju.

Ako planirate sprat kasnije, temelji i konstrukcija se odmah dimenzionišu za njega. Za dogradnju je potrebna nova građevinska dozvola, a moguća je samo ako plan dozvoljava tu spratnost.

Kojim redom ide dokumentacija i koliko traje?

Projekat kuće ide redom: idejno rešenje (IDR), projekat za građevinsku dozvolu (PGD) i projekat za izvođenje (PZI). IDR, sa rasporedom, formom i položajem na parceli, traje 2–3 nedelje. PGD je gotov za još 2–3 nedelje posle usvojenog IDR-a, a kompletan projekat kuće za 6–8 nedelja. Tehnička kontrola traje 2–4 nedelje.

PZI se radi 4–8 nedelja i može teći paralelno sa PGD-om. Obavezan je za sve objekte sa građevinskom dozvolom osim kategorije A. U kategoriju A spada većina porodičnih kuća: izdvojene kuće sa jednim, dva ili tri stana, do 400 m² i spratnosti do P+1+Pk/PS. I tada ga preporučujemo, jer bez njega detalje rešava izvođač na gradilištu.

Rokovi projektovanja ne obuhvataju vreme organa. Lokacijski uslovi u praksi stižu za 30–45 dana, a od početka projektovanja do građevinske dozvole za kuću najčešće prođe 3–5 meseci. Najviše vremena odlazi na lokacijske uslove i dopune. Tačan rok navodimo u ponudi, a od čega zavisi cena projekta objašnjava tekst koliko košta projekat kuće. Ceo postupak opisan je u tekstu o koracima do građevinske dozvole.

Dokumentaciju potpisuju odgovorni projektanti sa licencom Inženjerske komore Srbije.

Česta pitanja

Da li savremena kuća mora da ima ravan krov?

Ne. Oblik i nagib krova često propisuje plan, pa je u nekim zonama kosi krov obavezan. Savremen izraz daju proporcije, otvori i materijali, a jednostavan kosi krov bez mnogo preloma to podržava. Ravan krov traži pažljivo rešenu hidroizolaciju i pad ka slivnicima, a zauzvrat daje mesto za panele ili zeleni krov.

Može li gotov projekat iz kataloga da se prilagodi parceli i suncu?

Da. Osnova se najčešće preslikava ili rotira tako da dnevna zona dođe na jug, pomeraju se otvori i menja raspored. Prilagođavanje gotovog projekta obično traje 5–10 radnih dana, a zatim sledi dokumentacija za dozvolu.

Da li CAD ART gradi kuće?

Ne. Biro projektuje, a radove izvodi izvođač koga bira investitor. Uz projekat možemo preuzeti projektantski i stručni nadzor, kako bi se kuća gradila onako kako je projektovana.