Energetski efikasna kuća u Srbiji: propisi i kako do razreda A+

Energetski efikasna kuća troši malo energije za grejanje i hlađenje zato što ima dobro izolovan omotač bez toplotnih mostova, kvalitetne prozore i efikasan sistem grejanja. Po važećim propisima nova kuća u Srbiji mora imati najmanje energetski razred C. Razredi A i A+ dostižu se formom, omotačem, prozorima, zaptivenošću i rekuperacijom. Toplotna pumpa i fotonaponski paneli ne menjaju razred, ali smanjuju potrošnju struje i račune.

Razred se ne dodaje na kraju, kao oprema. Najveći deo uštede određuju odluke iz idejnog rešenja: oblik kuće, orijentacija i odnos zidova i stakla. Sistemi dolaze tek kada je omotač rešen.

Šta propisi traže od nove kuće?

Za građevinsku dozvolu potreban je elaborat energetske efikasnosti, a za upotrebnu dozvolu energetski pasoš sa razredom najmanje C.

• Elaborat energetske efikasnosti (EE elaborat) je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu. Izrađuje ga odgovorni inženjer za energetsku efikasnost sa licencom. Elaborat računa toplotne gubitke kroz zidove, krov, pod i prozore, potrebnu energiju za grejanje i razred koji kuća treba da postigne.
• Energetski pasoš izdaje ovlašćena organizacija za završenu kuću, elektronski, kroz Centralni registar energetskih pasoša. Pasoš se prilaže uz zahtev za upotrebnu dozvolu.
• Najniži dozvoljeni razred za novu zgradu je C. To propisuje Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.

Pasoš opisuje izvedeno stanje, ne projekat. Ako se na gradilištu ugrade slabiji prozori ili tanja izolacija od projektovane, razred u pasošu može da bude niži od onog iz elaborata.

Šta znači razred A+?

Razred pokazuje koliko energije za grejanje kuća godišnje treba u odnosu na najveću vrednost koju propis dozvoljava za taj tip zgrade. Za novu kuću sa jednim stanom granice su:

Razredi od D do G sreću se kod starijih kuća. Nova kuća mora ostati u razredu C ili boljem.

Kako se dostiže razred A ili A+?

Redosled je uvek isti: prvo forma i orijentacija, zatim omotač i prozori, pa grejanje, ventilacija i proizvodnja struje. Razred u pasošu računa se samo iz potrebne energije za grejanje, pa zavisi od forme, omotača, prozora i gubitaka provetravanja. Oprema ne nadoknađuje loš omotač. Toplotna pumpa u kući koja gubi mnogo toplote samo radi duže.

Forma i orijentacija

Kompaktna kuća ima manje spoljnih površina po kvadratu korisne površine, pa gubi manje toplote. Dnevna zona i veća staklena polja idu ka jugu, a ostave, kupatila i tehnička prostorija ka severu. Strehe, nadstrešnice i spoljne žaluzine štite južna i zapadna stakla od letnjeg pregrevanja.

Koliko kuća sme da se okrene ka jugu zavisi od oblika placa, građevinske linije i pravila plana. To se vidi pre projektovanja, iz analize parcele.

Omotač bez toplotnih mostova

Omotač čine svi delovi koji odvajaju grejani prostor od spoljašnjeg: zidovi, krov, pod na tlu i zidovi suterena. Orijentaciono, za razred A kod nove kuće u praksi se koristi 15–20 cm fasadne izolacije (kamena vuna ili grafitni EPS) i 25–30 cm izolacije krova. Tačne debljine daje proračun u elaboratu.

Toplotni most je mesto gde toplota zaobilazi izolaciju: konzola balkona, serklaž, nadvoj, spoj zida i temelja ili prozor ugrađen van ravni izolacije. Takvi spojevi rešavaju se detaljima u projektu za izvođenje, na primer termo-prekidnim elementom na spoju balkonske i međuspratne ploče.

CLT (unakrsno lepljeno drvo) je noseći konstruktivni materijal, a ne izolacija. Drvo provodi toplotu slabije od betona, ali zid od CLT panela i dalje dobija sloj izolacije da bi dostigao razred A. Kod svake konstrukcije, zidane, betonske ili drvene, razred najviše zavisi od izolacionog sloja i detalja. Slično je sa zelenim krovom: štiti hidroizolaciju i ublažava letnje pregrevanje, ali ne zamenjuje toplotnu izolaciju krova.

Prozori i zaptivenost

Prozori su najslabija tačka omotača. Za razred A i A+ uobičajeno je trostruko staklo sa niskoemisionim premazom i ram sa termičkim prekidom, ugrađen u ravni izolacije sa zaptivnim trakama. Velika južna stakla zimi donose toplotu, ali leti traže spoljnu zaštitu od sunca.

Zaptivena kuća ne gubi toplotu kroz propuste, ali mora da se provetrava kontrolisano. Test zaptivenosti (blower door) posle ugradnje prozora, a pre završnih radova, pokazuje propuste dok se još lako popravljaju.

Toplotna pumpa i podno grejanje

Toplotna pumpa uzima toplotu iz vazduha, zemlje ili vode i uz malo struje je predaje kući. Najčešća je pumpa vazduh-voda. Sistem zemlja-voda sa bušotinama traži veće ulaganje i prostor na placu, ali radi ujednačenije zimi.

Pumpa najbolje radi sa niskotemperaturnim podnim grejanjem, a reverzibilna pumpa leti može i da hladi. Zonska regulacija po prostorijama smanjuje potrošnju bez gubitka komfora. Snagu i vrstu sistema određuje projekat mašinskih instalacija, prema toplotnim gubicima iz elaborata.

Ventilacija sa rekuperacijom

Rekuperator izbacuje ustajali vazduh i ubacuje svež, a toplotu izlaznog vazduha predaje ulaznom. Proizvođači za dobre uređaje navode povrat i do 90% te toplote. U zaptivenoj kući rekuperacija rešava vlagu i kvalitet vazduha, a zimi smanjuje gubitke od provetravanja.

Centralni sistem traži mesto za uređaj i kanale, obično spušteni plafon u hodniku i tehničku prostoriju, pa se predviđa već u idejnom rešenju. Lokalni uređaji ugrađeni u spoljni zid rešenje su kada za kanale nema mesta.

Fotonaponski paneli i status kupca-proizvođača

Fotonaponski (FN) paneli ne menjaju to koliko kuća gubi toplote, ali proizvode struju za toplotnu pumpu, rekuperaciju i domaćinstvo. Najbolje rade na južnom kosom krovu ili na ravnom krovu sa nosačima. U projektu se predviđaju nosivost krova, prodori kroz hidroizolaciju i mesto za invertor i eventualnu bateriju.

Domaćinstvo sa FN elektranom na krovu može da stekne status kupca-proizvođača: struju troši u kući, višak predaje u mrežu, a razlika se obračunava na računu. Način obračuna viška menjao se izmenama propisa i zavisi od toga kada je status stečen, pa aktuelne uslove treba proveriti kod snabdevača i Elektrodistribucije Srbije pre ugradnje.

Tri kuće iz kataloga u razredu A+

Sve tri imaju toplotnu pumpu sa podnim grejanjem, trostruko zastakljene prozore i krov za fotonaponske panele.

• Prizemlje i suteren, Paraćin: 200 m² na dva nivoa, pet soba i garaža za dva automobila u suterenu. Podno grejanje ima zonsku regulaciju, a ravan krov je predviđen za FN panele.
• Vila Travertino, Paraćin: 380 m², prizemlje i sprat, pet soba i garaža za dva do tri automobila. Ima centralnu ventilaciju sa rekuperacijom i FN panele integrisane u krov. Dnevni boravak dvostruke visine sa panoramskim prozorima pokazuje da razred A+ ne znači male prozore.
• Stalać Rezidencija, Stalać: 300 m², prizemlje i sprat, pet soba. Uz rekuperaciju ima trostruko staklo sa niskoemisionim premazom i FN panele na ravnom krovu.

Energetski razred piše u specifikaciji projekata u katalogu projekata kuća.

Česta pitanja o energetski efikasnim kućama

Da li je pasivna kuća isto što i kuća u razredu A+?

Nije. Pasivna kuća je poseban standard (Passivhaus) sa potrebnom energijom za grejanje do 15 kWh/m² godišnje i strogim zahtevom za zaptivenost, koji proverava sertifikaciono telo tog standarda. Razred A+ pripada srpskoj skali iz energetskog pasoša. Kuća u razredu A+ može, ali ne mora da ispuni kriterijume pasivne kuće.

Da li projekat kuće u razredu A+ traži više posla?

Traži više detalja, ali ne i više faza: idejno rešenje, PGD sa EE elaboratom i PZI gde je obavezan. Za kuće kategorije A PZI nije obavezan, ali kod razreda A+ vredi ga uraditi, jer se u njemu crtaju detalji toplotnih mostova i ugradnje prozora. Cena projekta je po ponudi i zavisi od kvadrature, složenosti i obima dokumentacije. Više u tekstu koliko košta projekat kuće.

Radi li toplotna pumpa vazduh-voda na velikim hladnoćama?

Radi. Savremene pumpe vazduh-voda rade i ispod −15 °C, ali im tada opada efikasnost. Zato se biraju prema projektnoj spoljnoj temperaturi lokacije i toplotnim gubicima kuće. U hladnijim, planinskim krajevima razmatra se sistem zemlja-voda ili dodatni izvor toplote.

Može li postojeća kuća da pređe u bolji razred?

Može, energetskom sanacijom. Redosled je isti kao kod nove kuće: izolacija fasade i krova, zamena prozora, pa sistem grejanja. Pre radova treba proveriti da li je potrebno rešenje o odobrenju izvođenja radova po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, uz idejni projekat (IDP). Posle radova novi energetski pasoš može da potvrdi postignuti razred.

Ako planirate kuću u razredu A ili A+, pošaljite nam podatke o placu i željama, pa ćemo rešenje omotača i sistema predložiti već u idejnom rešenju.