Legalizacija objekata po novom zakonu

Šta se promenilo 24. oktobra 2025.

Tog dana stupio je na snagu Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima („Sl. glasnik RS”, br. 91/2025), a Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. prestao je da važi. Postupci pokrenuti po starom zakonu obustavljaju se ako je objekat predmet evidentiranja po novom.

Prijava se sada podnosi elektronski, a predmet vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam preko svoje digitalne platforme — ne rešava ga više opštinska uprava. Namera zakonodavca bila je da postupak bude jednostavniji i brži nego ranije.

Redovni rok je istekao — ostao je samo izuzetak

Redovni rok za prijavu trajao je 60 dana od objave skupa podataka za javnu prezentaciju i zatvorio se u februaru 2026. Ako ga niste iskoristili, prijava je moguća samo po izuzetku: ko iz objektivnih razloga nije mogao da se prijavi na vreme, može to učiniti do 24. oktobra 2026, ali uz dokaze iz kojih se ti razlozi mogu nesumnjivo utvrditi.

To nije opšti produženi rok i ne važi automatski za svakoga — bez prihvaćenog objektivnog razloga prijava po ovom zakonu više nije moguća. Zato je prvo pitanje da li u vašem slučaju takav razlog postoji i čime se dokazuje.

Ako o vašem objektu već postoji konačno rešenje po starom zakonu, ono se ne gubi — takva rešenja ostaju osnov za upis. Objekti izgrađeni posle stupanja novog zakona na snagu ne mogu se po njemu upisati.

Šta upis jeste, a šta nije

Upis rešava pravni status objekta: uredan list nepokretnosti i mogućnost prodaje, hipoteke i nasleđivanja. Ono što upis ne rešava jeste tehnički status — zakon izričito kaže da država ne garantuje bezbednost upisanog objekta i da rizik ostaje na vlasniku.

Tu počinje naš posao. Kada objekat dobije uredan papir, veći radovi na njemu traže projekat: dogradnju i nadziđivanje, rekonstrukciju i tehničku dokumentaciju, podelu objekta na posebne delove, ili proveru konstrukcije koju niko nije radio dok se gradilo bez dozvole.

Česta pitanja

Da li legalizacija i ozakonjenje i dalje postoje?

Naziv je ostao u govoru, ali postupak nije isti. Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. prestao je da važi 24. oktobra 2025, kada je stupio na snagu Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. Objekat se sada evidentira i upisuje, ne ozakonjuje.

Šta je sa postupkom koji sam već pokrenuo?

Postupci pokrenuti po starom zakonu obustavljaju se ako je objekat predmet evidentiranja po novom zakonu — ne nastavljaju se tamo gde su stali. Ako je po starom zakonu već doneto konačno rešenje, ono ostaje i dalje je osnov za upis.

Do kada mogu da prijavim objekat?

Redovni rok trajao je 60 dana od objave skupa podataka za javnu prezentaciju i zatvorio se u februaru 2026. Posle toga prijava je moguća samo po izuzetku — do 24. oktobra 2026, i samo ako iz objektivnih razloga niste mogli da se prijavite na vreme, uz dokaze koji to nesumnjivo potvrđuju. To nije opšti produženi rok.

Gde se podnosi prijava?

Prijava se podnosi elektronski, a predmet vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam preko svoje digitalne platforme — ne rešava ga više opštinska uprava, kako je bilo po starom zakonu. To ne znači da sve morate sami: opštinski uslužni centri i pošta pružaju pomoć pri elektronskom podnošenju.

Koliko košta?

Naknada za upis plaća se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, a u pojedinim slučajevima je propisana kao fiksan iznos koji zavisi od veličine mesta i zone. Zakon predviđa i oslobođenja za određene kategorije vlasnika. Naša usluga je po ponudi, nakon uvida u objekat i dokumentaciju.

Da li upis znači da je objekat bezbedan za korišćenje?

Ne. Zakon izričito kaže da država ne garantuje bezbednost upisanog objekta — rizik korišćenja i odgovornost za štetu ostaju na vlasniku. Zato ima smisla da konstrukciju i instalacije pregleda projektant, nezavisno od upisa.